Ljubav koja ne zavisi od prisustva
Dučićeva ljubavna poezija često ne opisuje događaj, već stanje duha. U ovoj pesmi osećanje dobija sopstveni život: ono traje i kada je voljena osoba daleko, a sećanje postaje gotovo jednako snažno kao susret.
Muzička obrada naglašava mirnu uzvišenost stiha. Umesto velike drame, u prvi plan dolazi postojanost — ljubav koja se ne dokazuje glasno, već opstaje u mislima, slikama i unutrašnjem razgovoru.
Vredi primetiti
Pročitaj ceo tekst pesmeJovan Dučić
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene –
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
Tekst prati verziju korišćenu u muzičkoj obradi. Izvor teksta ↗
Originalno delo je u javnom domenu. Muzička obrada i video pripadaju projektu Melody Tales Music.